Насловна Поглед Хладни рат и истинско пророчанство великог Александра Солжењицина

Хладни рат и истинско пророчанство великог Александра Солжењицина

2
ПОДИЈЕЛИ

Скандал са америчким шпијунским авионом У-2, који се догодио 1960, додатно је погоршао односе, а затим су дошле две велике кризе: Берлинска (1961) и Кубанска (1962).

Нова криза у односима Запада и СССР-а била је 1968. после совјетске интервенције у Чехословачкој.

Следећа етапа трке у наоружању почела је 1973. када је министар одбране САД Џејмс Шлезингер прогласио доктрину удара по командним пунктовима и центрима везе. Американци су развијали навођене ракете. Као што се могло очекивати, Совјети су кренули у прављење свог одговора. Модернизоване су и направљене нове ракете. У фебруару 1977. на бојево дежурство у европском делу СССР-а постављено је 300 ракета, а свака је носила три бојеве главе.

Млађи читаоци вероватно не знају да су Американци и Совјети директно ратовали једни против других у Вијетнаму. У марту 1965. САД су стално бомбардовале Северни Вијетнам, па је Москва послала своје официре, пилоте и специјалисте за ПВО.

Велико погоршање односа уследило је 1979. јер су Американци и њихови савезници совјетску интервенцију у Авганистану доживели као експанзију и нарушавање геополитичке равнотеже. Обе силе су наставиле да се наоружавају.

Незадовољан што Москва не посустаје у новом наоружавању, амерички председник Реган је 1983. назвао СССР „империјом зла“.

До нове кризе је дошло кад су Совјети у јесен 1983. оборили јужнокорејски путнички авион у којем је било 270 људи. Ратоборни Реган ће бити запамћен и по томе што је 1985. прогласио доктрину по којој Вашингтон треба да помаже антикомунистичке и антисовјетске снаге у Азији, Африци и Латинској Америци.

Доласком на власт 1985. Горбачов је одлучио да заустави трку у наоружању и позвао је друге земље да се придруже мораторијуму на атомске пробе.

ВАРШАВСКИ договор службено је престао да постоји првог јула 1991. а фебруара 1992. Јељцин и Клинтон потписали су још један документ о престанку Хладног рата.

Да би се схватили садашњи врло компликовани односи између Русије и Запада мора се још једном прочитати пророчански интервју великог руског писца и нобеловца Александра Солжењицина немачком „Шпиглу“, у августу 2008. Солжењицину је тада било 88 година.

Он је први објаснио како је Запад хвалио оне лидере који су правили штету Русији, а нападали су Путина који је настојао да доведе земљу у ред.

„Путину је остала у наслеђе опљачкана земља, деморалисан и осиромашен народ. И он се одлучио за постепено подизање земље, казао је Солжењицин“: – Можете ли наћи примере у историји када су мере јачања државе благонаклоно дочекиване у иностранству?

Ситуација се битно променила после бомбардовања Србије, а односи су се непрекидно кварили јер је НАТО вукао на своју страну делове настале распадом СССР-а.

На свечаном примању акредитива нових амбасадора у Кремљу председник Путин је 11. априла назвао ситуацију у свету забрињавајућом и „све хаотичнијом“. Изразио је наду да ће на крају победити здрав разум…

Тешко да најновији напад на Сирију сведочи о томе.

2 КОМЕНТАРИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here