Насловна Издвојено Бетонизација Будве и рупе у памћењу

Бетонизација Будве и рупе у памћењу

6
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Стефан Грломан

Будва ће пући од муке, и то буквално! Пуца, од обале, тамо гдје најмекша, најосетљивија. Велика рупа у земљи – у души се појавила и попуцао је асфалт… Равномјерном линијом у дужини од око 50 метара отворила се улица која води до старог града– најстаријег на овом диејлу Јадрана. О да, старијег и од Котора. Оће земља да заплаче. А како да то осјете они који земљу не гледају као жену, јер то вам је земља – храни се, његује, чува и сјеменом се дарива, а онда рађа нови живот, обнавља и твори вјечност. То је твоје парче земље, чувај га, не може нико други да га има, земља је жена, мајка, не можеш то дати, издати…

Тешко је исправити скоро па полувјековну похару, силовање наше земље – Будве… Кулминација је достигнута у потоњих 20-ак година када су на сцени готово незамисливе слике бетонских наказа које додирују небо, личе једна другој и близу су толико да би у граду који се протеже од Завале до “Авале” једна добра мачка могла да скаче од кровова до кровова, преко балкона и да прође цијелим “градом” не спустивши се на тло…

Неколико феномена је доњела такозвана, по злу позната у свиејту архитектуре и планирања простора “будванизација”. Наиме, дошло је практично до изолације од сунчаних зрака… Замислите, град на Медитерану, град примораца који сами себи заграђују сунце. Ваљда ти новоградитељи стварају амбијент на који су навикли, град у којем зраци “сврате” до сваке терасе и обасјавају сваки крај им је неприродан амбијент. Стога су творили то да зими имате крајеве Будве у којима се нахвата лед, које сунце “не види” ни два сата дневно. Ово се може назвати свјетлосном изолацијом – стварањем тамних улица…

Следећи је звучна изолација. Ваљда побуђен истом нелагодом, новобудванин је запосегао заштити свој слух од шума таласа – И непрестаног ритма мора – пулса мора, назвао бих то “бит мораког срца”. Толико спратова, редова у низу, заграђен је сваки могући продор “узнемиравајућег” гласа. Просто, створен је звучни зид, заклон од мора. Људи, живи и још млади говорили су ми да су са другог (!) спрата своје куће из Дубовице, а Будвани знају гдје Дубовица видјели и још чак могли и чути море! Од тада није прошло ни 25 година… Четврт вијека пакла је услиједило…

На послијетку, природно је да се након свјетлосне и звучне творила и изолација од мириса мураве послије “Југа”, мириса мора на мору бити неће! Неће се осјетити у дубини Будве, тамо ће град мирисати на ћевапе и кобасице… Чују ли се у дубини града звона са цркава из старог града? Дабоме да не. То није исти град. Стари и нови. Старог више нема, новог никада бити неће, јер то није град, то није ни Авганистан, ни Таџикистан, већ Апсурдистан! Град апсурда.

И није она рупа у Медитеранској улици од “техничке грешке”, она је од рупе у глави, у памћењу…

6 КОМЕНТАРИ

  1. 6
    0

    Sve su krivi vlastodrsci i njihove arhiktekte. Sve se dijelilo I sa menadzerom. Covjeku ucrtali 800 m2 vise nego sto je dozvoljeno.To brat bratu nebo zavrsio.e a sada treba Platiti ispod ruke , treba platiti tu uslugu, as koji gospodina nijjesu no konsultovali. Gospodina kaze-pa ja nijesam ni radio tih 800 m2 koje ste vi projektovali u tom mom projektu. Meni je bilo dovoljno ovih 2300m2. E sada Sat da se radi.da se plati 80hiljada e. Svaki kvadrat 100e to su budvanske rah. I menadzerom

  2. 3
    0

    U Budvi treba prvo iseliti narod, srusiti sve do jedne kuce zgrade trafike, sa zemljom.
    Odraditi detaljan urbanisticki plan, izgraditi zgrade kuce i ostalo. Doseliti neke nove ljude.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here